Kako će funkcionisati ZSO

Krovna organizacija Srba s Kosova i Metohije, već je izvesno, posle 20. aprila biće osnovana sa ili bez podrške Prištine. U skladu sa Briselskim sporazumom, ta zajednica imaće svog predsednika, savet, odbor i skupštinu.

Igor Simić, odbornik Srpske liste u kosovskom parlamentu, objašnjava da ZSO čine legalno izabrani odbornici po kosovskom sistemu, odbornici u deset opština sa srpskom većinom.

"Ono što je već propisano sporazumom iz 2015. jeste da su nadležnosti ove zajednice pre svega u oblasti zdravstva, prosvete, ekonomskog razvoja, urbanog i ruralnog planiranja, ali sa mogućnošću da Priština na Zajednicu srpskih opština prenese i neka druga ovlašćenja koja su od značaja za Srbe na Kosovu", dodaje Simić. 

Kako je u Briselu dogovoreno, Zajednica bi trebalo da ima pravo da predlaže izmene i dopune kosovskih zakona, da pokreće postupke pred nadležnim sudovima protiv odluka koje utiču na njen rad.

Briselski dogovor predviđa i da u ime Zajednice, četiri gradonačelnika opština severa Kosmeta dostavljaju spisak kandidata za mesto regionalnog komandira policije.

"Srpski narod nema poverenja u kosovske institucije, nama su potrebni mehanizmi da zaštitimo svoje interese na KiM. Svedoci smo da se svakodnevno dešavaju šikaniranja, prebijanja sugrađana, a mi na neki način ne smemo da budemo nemi, već moramo da preduzmemo nešto", navodi Srđan Popović, predsednik opštine Gračanica.

Korist od Zajednice srpskih opština, poručuju srpski poslanici u kosovskom parlamentu, imaće i Albanci i međunarodna zajednica na Kosmetu.

"To je minimum minimuma kada govorimo o pravima Srba. Jednostavno, ZSO je u ovom trenutku viđena od strane predstavnika Srba da se na kakav-takav način zaštite institucionalna ali i ljudska prava srpskog naroda na ovim prostorima. I ono što stalno ponavljamo i što neko pokušava da iskrivi u Prištini je da ZSO treba da doprinese boljem razumevanju između Albanaca i Srba", dodaje Simić.

Zajednica srpskih opština bila je predviđena Briselskim sporazumom potpisanim još 2013. godine. Prvih šest tačaka tog dokumenta, od ukupno 15, odnosi se na formiranje te zajednice.

Briselski sporazum predviđa i da se ona smatra uspostavljenom kada prištinske vlasti usvoje uredbu kojom se ta zajednica formira.